Подухвати

НЕОБИЧНИ ПАРК ПРИРОДЕ И МАКЕТА У ГОРЊОЈ РЕСАВИ
Збориште старих манастира
Најзначајнији споменици српске сакралне баштине, историја српског златног средњовековља у малом, сабрани су на свега десетак ари. Миленко Илић, рударски инжењер из Деспотовца, саздао је ове мале грађевине верно дочаравајући оригинале, до детаља видљивих само највећим зналцима. На хиљаде људи већ је посетило ово место, све препознатљивије на културно-туристичкој мапи ресавског краја

Пише: Влада Арсић
Фотографије: Драган Боснић

Окружена планинским висовима, густим кестеновим и боровим шумама, векује највећа задужбина светог краља Стефана Дечанског, Високи Дечани. Нешто даље, ка северу, извија се и прелепа Грачаница, а за њом се нижу и Сопоћани, Градац, Студеница, Жича... Више на југу него на западу, више на небу него на земљи, самује Милешева и њен Бели анђео. Пред очима путника, далеко на хоризонту, израња и Раваница, убрзо потом и деспотова Манасија...
Да би обишли све ове светиње, најраскошније храмове српског средњовековног неимарства, савремени ходочасници прелазе на стотине километара и на путу, неретко, остану данима. Захваљујући Миленку Илићу, рударском инжењеру из Деспотовца, ова нестварна слика се може сагледати и на другачији начин. На свом имању, на свега десетак ари, изградио је јединствени парк природе, минијатурни приказ целе српске историје и културе. Надомак пута који од ове поморавске варошице води ка Ресавској пећини и Великом буку, поређане једна уз другу, тискају се највредније српске светиње и споменици културе. Овога пута, међутим, као верне макете славних здања, грађене на исти начин и готово истоветним материјалом као оригинали.
На ову необичну идеју Миленко је дошао читајући књигу Историја манастира и цркава Србије, штиво које му је, како сам каже, прилично променило живот. До тада је имао стално запослење, солидну плату и извесну будућност, али и неко лично незадовољство.
– Осећао сам да ме то не испуњава, да нисам до краја остварен – каже Илић. – Прикупио сам храброст и загризао у нешто сасвим ново.
Пре неколико година прихватио је социјални програм у предузећу у коме је радио, купио плац и убрзо прионуо на посао. Заједно са супругом, грађевинским техничаром, најпре је направио макету Раванице, а како су били задовољни оствареним делом, наставили су даље. За десетак година настало је двадесетак макета.
– Све је рађено малтером, индустријским талком, циглом и каменом – каже наш домаћин. – Вероватно би све било лакше да смо користили гипс, али тада не би биле овако постојане, поготову што су смештене на отвореном простору, изложене киши, ветру, снегу и другим временским непогодама.
Илић признаје да првобитна намера и није била да макете сам гради. Мислио је да ангажује стручњаке, професионалне макетаре, али није му се дало...
– Месецима сам преко огласа тражио „мајсторе и неимаре” – каже власник овог необичног комплекса. – Пуно људи ми се јавило, али када су схватили да није реч о обичним макетама, да заправо желим да „зидам манастире”, брзо би одустали. Једини које се озбиљније заинтересовао за овај посао био је један професор архитектуре из Београда. Међутим, када ми је рекао да ће му за једну макету требати годину и по дана, још више када сам чуо колико ће то коштати, заболела ме је глава. Тек тада сам решио да покушам сам.

ЗА ОКО ВЕЛИКИХ ПОСВЕЋЕНИКА

Тако је настала Раваница, а убрзо потом и Сопоћани, Градац, Црква светог Петра и Павла, Каленић, Велуће... Онда и други манастири, цркве, етно куће... Парк је полако почео да добија свој коначни облик. У међувремену, Туристичка организација Деспотовца је комплекс уврстила у своју понуду, људи су почели масовно да долазе.
– До сада је на хиљаде људи закорачило у овај парк. Долазили су и бројни амбасадори, аташеи и представници страних земаља, историчари уметности и други знатижељници. Били су и наши министри, али и једна Американка, стручњак на њиховом Институту за конзервацију. Свраћала је послом до Манасије и била је заиста шокирана када смо јој причали колико су поједини храмови стари. Просто није могла да верује да су опстали после толико векова – каже Илић.
Миленко признаје да пред сваким гостом има трему, да му је свака посета својеврстан испит зрелости.
– Долазе различити људи, па и они који се више него добро разумеју у ову област – каже наш домаћин. – Недавно је била и девојка која је полагала испит на факултету, а питање се односило управо на један прозор у манастиру Сопоћани. Наиме, један од четири прозора је нешто мањи од осталих, а када је схватила да сам приметио и тај детаљ, само се насмејала. Признала ми је да је само због тог прозора и дошла у овај парк.
Парк макета у Деспотовцу се отвара истовремено када и туристичка сезона у Горњој Ресави. Зимске дане Миленко користи како би допунио комплекс и подигао неко ново здање. За изградњу једног потребно му је два до три месеца. Осим макета, Илићи имају и продавницу сувенира са разноликом понудом која садржајем подсећа на српску историју и богато културно наслеђе.
Илић планира да изгради и малу капелу где ће посетиоци моћи да се помоле и упале свеће, али му је за сада приоритет уређивање детаља око самих макета.
– Има још пуно дотеривања, све мора бити на свом месту, а да при том не буде пренатрпано – каже Миленко. – Сваки динар који зарадимо од улазница улажемо у нове детаље, а надам се да ће и ово место временом постати вредна туристичка атракција ресавског краја.

***

Све под конац
Са колико воље, елана и озбиљности Илић прилази целом послу довољно потврђује и податак да су многе макете, тек завршене, убрзо завршиле у шуту.
– Дешавало ми се да све довршим и тек на крају приметим грешку – каже Миленко. – Супруга ми каже да се не види, да је сасвим добро, али што је више гледам све ми више смета. Онда је потпуно срушим и кренем из почетка. Ишао сам дотле да сам бројао цигле на оригиналном здању како би и на мојој макети све било „под конац”.